Alergije

Alergija predstavlja poremecaj u funkcionisanju imunološkog sistema. Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku supstancu iz naseg okruženja ili često na više supstanci koje inače nisu štetne po zdravlje drugih ljudi. Organizam alergične osobe burno reaguje jer njen imuni sistem te stvari doživljava kao uljeze. 

Takve supstance(materije) nazivaju se ALERGENI. Alergeni mogu izazvati alergijske reakcije i kada se nalaze u veoma malim koncentracijama u blizini osobe koja je na njih alergična.

Najčešći alergeni su: polen, hrana ili njeni dodaci (kikiriki, jaja, mleko, soja, plodovi mora, začini, emulgatori itd.), grinje, prašina, životinjska dlaka...

Simptomi i znaci alergijskih reakcija

KOŽA: crvenilo, svrab, koprivnjača, ekcem, otok lica, svrab i suzenje očiju itd.

DISAJNI PUTEVI: pojačana sekrecija iz nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otežano disanje,bronhospazam...

GASTROINTESTINALNI SISTEM: mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku,proliv, teškoće pri gutanju...

KARDIOVASKULARNI SISTEM: slabost, malaksalost, bledilo, nesvestica, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca.

NERVNI SISTEM: bolovi u mišićima, reumatske tegobe, glavobolje i migrene, hiperaktivnost kod dece itd.

Najvažnije je kada god je to moguće izbegavati kontakt sa alergenima.

U našoj ordinaciji, testiranjem na preko 300 alergena kako inhalatornih tako i alergena iz hrane, životne okoline i različitih supstanci kojima smo izloženi (deterdženti itd), brzo identifikujemo alergene na koje ste osetljivi (alergični ili netolerantni). Možemo da identifikujemo CENTRALNI alergen, čiji uticaj na vaše telo pojačavaju dejstva drugih alergena. Decenijsko iskustvo u ovoj oblasti naših doktora daje sigurnost pacijentima da se alergije mogu izlečiti u visokom procentu uspešnosti, bez obzira da li su akutne, hronične, kontakne ili pseudoalergije.

Simptomi alergije zavise od:

  • Genetskih faktora                                           
  • Prirode i količine antigena
  • Stepena senzibilizacije pacijenta                 
  • Trenutnog stanja organizma

Da bi se neka alergijska reakcija razvila, najčešće je za to potrebna nasledna predispozicija, ali se ne nasleđuje priroda alergijske reakcije i supstanca koja je aktivira.

U zavisnosti od supstance koja je aktivira, način ispoljavanja i jačina alergije može biti različita. Postoje agresivni alergeni, to jest, supstance koje lako izazivaju alergijsku reakciju (npr. polen iz trave, mačja dlaka, jagode itd.) i manje agresivni alergeni. Takođe to zavisi i od ukupne zdravstvene situacije u organizmu. Bilo koji somatski stres (druga oboljenja, žarišta, toksični ili geopatski stresovi) ih može pojačati. Posebno su značajne situacije mentalnog stresa.

Kod većine alergijskih pacijenata o određenim organiima alergijske reakcije imaju tendenciju da se koncentrišu (konkretno koža, bronhijalni sistem i crevne sluznice).

Osnovni simptomi

Simptomi na koži

Organi za disanje

Gastrointestinalni simptomi

Mišići zglobovi

Psihički simptomi

Simptomi bešike

Umor

Nedostatak vitalnosti   

Osećaj hladnoće

Vrtoglavica

Osip 

Žuta mrlja nalik plihu

Koprivnjača         

Svrab 

Neurodermatitis

Psorijaza       

Kvinkeov edem

Rinitis

Alergijska kijavica

Hronični sinusitis

Nadražajni kašalj

Bronhitis

Zapaljenje oralne sluzokože

Astma

Osećaj naduvenosti u stomaku

Gastritis

Dijareja

Nadutost trbuha

Kolitis u svojim različitim oblicima

Sindrom iritabilnog creva

Bolovi u stomaku

Oscilacije u težini

Bol u mišićima

Reumatske tegobe

Osećaj nelagodnosti

Unutrašnji nemir

Zbunjenost

Ošamućenost

Stanje straha i panike

Agresivnost

Hiperaktivna deca

Glavobolja i migrene

Poliurija

Disurija

Iritabilna bešika

Najčešći simptomi alergijskih reakcija

 

Klasifikacija alergija

  • Akutni oblici alergije
  • Hronični (centralni) oblici alergije
  • Kontaktne alergije
  • Pseudo alergije

Akutni oblici alergije

Akutne alergije su alergijske reakcije na supstance prilikom kojih dolazi do senzibilizacije a koje samo privremeno ili povremeno dolaze u kontak sa organizmom, u svakom slučaju ne neprekidno (inhalatorni alergeni, životinjska dlaka, kućna prašina, buđ, hemikalije, mirisi i slično).

Simptomi akutnih alergija

KOŽA: Akutni alergijski osip, koprivnjača, Angioedem (Kvinkeov edem).
OČI i NOS: Sezonski i višegodišnji alergijski konjuktivitis i rinitis (alergijski rinitis)
BRONHIJE: Spastički bronhitis, akutna alergijska bronhijalna astma
CREVA: Akutni alergijski gastritis, enteritis, colitis.

Hronični oblici alergije

Javljaju se kod ljudi koji generalno imaju jaku naslednu predispoziciju, često u ranom detinjstvu, gde dolazi do senzibilizacije na osnovne životne namirnice koje se većinom svakodnevno unose u organizam (mleko, pšenica) ili na supstancu koja je neprestano prisutna u organizmu (kanida kod hronične crevne mikoze).
Čestim ili stalnim kontaktom sa alergenom simptomi su gotovo uvek maskirani, što znači da neposredan međuodnos između simptoma i alergena uglavnom nije prepoznatljiv.

Ovo nisu akutne reakcije na određene alergene, već alergije na supstance koje se unose hranom svakodnevno ili sa kojima je telo u stalnom kontaktu. Glavna, maskirana alergija je stalno, teško opterećenje i konstantni stres za imuni sistem. Težina oboljenja zavisi od toga koliko dugo organizam uspeva da kompenzira stalni stres. U bilo kom momentu će kompezacioni mehanizam biti preopterećen i srušiće se i to pre svega kada se na postojeća dodaju neka druga, nova telesna ili duševna opterećenja

Tako je glavna, maskirana alergija često baza za razvijanje sledećih akutnih formi alergija. I upavo kod multialergičara (ljudi koji imaju brojne alergije na različite supstance) iskustvo je pokazalo, da se u osnovi akutnih alergija nalazi jedna glavna alergija na jednu osnovnu životnu namirnicu. Maskirane alergije takođe igraju glavnu ulogu i kod mnogih drugih hroničnih bolesti, kao na primer kod neurodermatitisa, reumatskih oboljenja, ulceroznih kolitisa itd.

Za uspešnu terapiju multialergičara važno je otkloniti glavne alergene. Pojedine akutne alergije nestanu same od sebe nakon otklanjanja glavnih opterećenja, druge se većinom, nakon kratkotrajnih terapeutskih postupaka koji posle uslede, lako otklanjaju.

Pošto se centralne alergije prvenstveno odnose na uobičajenu hranu, često uopšte nije jednostavno ubediti pacijenta da postoji potreba za strogim izbegavanjem alergena. Međutim, ukoliko se pacijenti pridržavaju pravila, oni će, nakon ne više od četiri dana izbegavanja alergena, sami uvideti demaskiranje njihove alergije čim naprave grešku u ishrani.

Kontaktna alergija

Kontaktna alergija se ubraja u posebnu kategoriju alergijskih reakcija. Suštinska razlika između ovog oblika alergije i ostalih je osnovni imunološki mehanizam koji se odvija jedino na ćelijskom nivou i nema dokaza da antitela kruže kroz krvotok.

Klasična manifestacija ćelijske hiperosetljivosti je alergijski kontaktni ekcem. Najčešći okidači su metali (kao što su bakar, hrom, kobalt), gumena pomoćna sredstva, kozmetika, sredstva za dezinfekciju, konzervansi i lekovi u medicinskoj pripremi za eksternu upotrebu kao i supstance povrća, u svakom slučaju kada je supstanca u direktnom kontaktu sa kožom.

Pseudoalergija

Pseudoalergijska reakcija se uglavnom ne javlja sve dok se ne dostigne određena količina supstance koja pokreće reakciju u organizmu. Često se posebno odnosi na hemijske dodatke hrani koji se – pošto su dozvoljeni zakonom – često dodaju hrani u prekomernim količinama.

Od odlučujuće važnosti za pojavu pseudoalergijskih reakcija su:

1. Pacijentova individualna osetljivost
2. Ukupna količina supstance, koja se često obezbeđuje u isto vreme različitom hranom i različitim hemijskim sastavima (na primer azo boje, benzoati, fosfati, parabeni itd.)

Prelasci u alergiju u pravom smislu, su veoma brzi, pošto veliki broj aditiva može da pokrene pravu alergijsku reakciju.