Alergije

Alergija predstavlja poremecaj u funkcionisanju imunološkog sistema. Organizam alergične osobe prekomerno reaguje na neku supstancu iz naseg okruženja ili često na više supstanci koje inače nisu štetne po zdravlje drugih ljudi. Organizam alergične osobe burno reaguje jer njen imuni sistem te materije doživljava kao neprijateljske. 

Takve supstance (materije) nazivaju se ALERGENI. Alergeni mogu izazvati alergijske reakcije i kada se nalaze u veoma malim koncentracijama u blizini osobe koja je na njih alergična.

Najčešći alergeni su: polen, hrana ili njeni dodaci (kikiriki, jaja, mleko, soja, plodovi mora, začini, emulgatori itd.), grinje, prašina, životinjska dlaka...

Simptomi i znaci alergijskih reakcija

KOŽA: crvenilo, svrab, koprivnjača, ekcem, otok lica, svrab i suzenje očiju itd.

DISAJNI PUTEVI: pojačana sekrecija iz nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otežano disanje,bronhospazam...

GASTROINTESTINALNI SISTEM: mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku,proliv, teškoće pri gutanju...

KARDIOVASKULARNI SISTEM: slabost, malaksalost, bledilo, nesvestica, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca.

NERVNI SISTEM: bolovi u mišićima, reumatske tegobe, glavobolje i migrene, hiperaktivnost kod dece itd.

Najvažnije je kada god je to moguće izbegavati kontakt sa alergenima.

U našoj ordinaciji, testiranjem na preko 300 alergena kako inhalatornih tako i alergena iz hrane, životne okoline i različitih supstanci kojima smo izloženi (deterdženti, farbe itd.), brzo identifikujemo alergene na koje ste osetljivi (alergični ili netolerantni). Jedan broj alergena deluje jače na organizam, a njihov uticaj na vas pojačavaju dejstva drugih (sporednih) alergena. Decenijsko iskustvo u ovoj oblasti naših doktora daje sigurnost pacijentima da se alergije mogu izlečiti u visokom procentu uspešnosti.

Da bi se neka alergijska reakcija razvila, najčešće je za to potrebna nasledna predispozicija, ali se ne nasleđuje priroda alergijske reakcije i supstanca koja je aktivira.

U zavisnosti od supstance koja je aktivira, način ispoljavanja i jačina alergije može biti različita. Postoje agresivni alergeni, to jest, supstance koje lako izazivaju alergijsku reakciju (npr. polen iz trave, mačja dlaka, jagode itd.) i manje agresivni alergeni. Takođe to zavisi i od ukupne zdravstvene situacije u organizmu. Bilo koji somatski stres (druga oboljenja, žarišta, toksični ili geopatski stresovi) ih može pojačati. Posebno su značajne situacije mentalnog stresa.

Kod većine alergijskih pacijenata o određenim organiima alergijske reakcije imaju tendenciju da se koncentrišu (konkretno koža, bronhijalni sistem i crevne sluznice).

Simptomi alergije zavise od:

• Genetskih faktora                                           
• Prirode i količine antigena
• Stepena senzibilizacije pacijenta                 
• Trenutnog stanja organizma

Klasifikacija alergija

• Akutni oblici alergije
• Hronični oblici alergije
• Kontaktne alergije
• Pseudo alergije

Akutni oblici alergije

Akutne alergije su alergijske reakcije na supstance prilikom kojih dolazi do senzibilizacije a koje samo privremeno ili povremeno dolaze u kontak sa organizmom, u svakom slučaju ne neprekidno (inhalatorni alergeni, životinjska dlaka, kućna prašina, buđ, hemikalije, mirisi i slično).

Simptomi akutnih alergija:

KOŽA: Akutni alergijski osip, koprivnjača, Angioedem (Kvinkeov edem).
OČI i NOS: Sezonski i višegodišnji alergijski konjuktivitis i rinitis (alergijski rinitis)
BRONHIJE: Spastički bronhitis, akutna alergijska bronhijalna astma
CREVA: Akutni alergijski gastritis, enteritis, colitis.

Hronični oblici alergije

Javljaju se kod ljudi koji generalno imaju jaku naslednu predispoziciju, često u ranom detinjstvu, gde dolazi do senzibilizacije na osnovne životne namirnice koje se većinom svakodnevno unose u organizam (mleko, pšenica) ili na supstancu koja je neprestano prisutna u organizmu (kanida kod hronične crevne mikoze).
Čestim ili stalnim kontaktom sa alergenom simptomi su gotovo uvek maskirani, što znači da neposredan međuodnos između simptoma i alergena uglavnom nije prepoznatljiv.

Ovo su alergije na supstance koje se unose hranom svakodnevno ili sa kojima je telo u stalnom kontaktu. Utiču na organizam tako što stalno prave opterećenje i konstantni stres za imuni sistem. Težina oboljenja zavisi od toga koliko dugo organizam uspeva da kompenzuje stalni stres. U nekom momentu organizam će  biti preopterećen i popustiće. To se naročito dešava kada se na postojeća dodaju neki drugi, organski ili mentalni problemi.

Tako je hronična alergija često baza za razvijanje akutnih formi alergija. I upavo kod multialergičara (ljudi koji imaju brojne alergije na različite supstance) iskustvo je pokazalo, da se u osnovi akutnih alergija nalazi dugotrajna izloženost određenom (glavnom) alergenu. Alergije takođe igraju glavnu ulogu i kod mnogih drugih hroničnih bolesti, kao na primer kod neurodermatitisa, reumatskih oboljenja, ulceroznih kolitisa itd.

Za uspešnu terapiju multialergičara važno je otkloniti glavne alergene. 

Pošto se alergije prvenstveno odnose na hranu koja se najčešće konzumira, uopšte nije jednostavno ubediti pacijenta da postoji potreba za strogim izbegavanjem određenih namirnica tj. konkretnog alergena. Međutim, ukoliko se pacijenti pridržavaju pravila, oni će, vrlo brzo, sami uvideti poboljšanje svog opšteg stanja.

Kontaktna alergija

Kontaktna alergija se ubraja u posebnu kategoriju alergijskih reakcija. Suštinska razlika između ovog oblika alergije i ostalih je osnovni imunološki mehanizam koji se odvija jedino na ćelijskom nivou i nema dokaza da antitela kruže kroz krvotok.

Klasična manifestacija ćelijske hiperosetljivosti je alergijski kontaktni ekcem. Najčešći okidači su metali (kao što su bakar, hrom, kobalt), guma, kozmetika, sredstva za dezinfekciju, pesticidi i konzervansi itd., u svakom slučaju kada je supstanca u direktnom kontaktu sa kožom.

Pseudoalergija

Pseudoalergijska reakcija se uglavnom ne javlja sve dok se ne dostigne određena količina supstance koja pokreće reakciju u organizmu. Često se posebno odnosi na hemijske dodatke hrani koji se – pošto su dozvoljeni zakonom – često dodaju u prekomernim količinama.

Od odlučujuće važnosti za pojavu pseudoalergijskih reakcija su:

1. Pacijentova individualna osetljivost
2. Ukupna količina supstance, koja se često obezbeđuje u isto vreme različitom hranom i različitim hemijskim sastavima (na primer azo boje, benzoati, fosfati, parabeni itd.)

Prelasci u alergiju u pravom smislu, su veoma brzi, pošto veliki broj aditiva može da pokrene pravu alergijsku reakciju.