Astma

Sklonost ka astmi se nasleđuje ali na nju mogu uticati brojni faktori rizika iz spoljašnje sredine GRINJE; PRAŠINA, SMOG, ŽIVOTINJSKA DLAKA kao i alergeni iz HRANE.

Astma je hronična zapaljenska bolest disajnih puteva koja se ispoljava kao dugotrajan suv kašalj sa epizodama otežanog disanja ili osećaja gušenja. Poteškoće se se posebno javljaju tokom jutra ili noći ili pri povećanom naporu. Simptomi se mogu smirivati spontano ili uz upotrebu adekvatnih lekova.

Glavni faktor rizika za nastanak astme jeste osetljivost na respiratorne alergene tj. supstance spoljne sredine, kao što su kućna prašina, grinje, poleni trava, korov, drveće, buđ, smog, životinjske dlake ili duvan, kao I alergeni iz hrane.

Simptomi astme se mogu ispoljiti u različitim životnim dobima i okolnostima. Osobe kod kojih se simptomi astme jave u najranijem detinjstvu imaju naslednu predispozicija za nastanak bronhijalne astme, ili su često izloženi infekcijama. Takođe, neke osobe mogu ispoljiti astmatične napade na napor ili pak na uzimanje aspirinskih preparata.

Različiti tipovi astme su:

  • Alergijska astma
  • Nealergijska astma (u čijoj osnovi može da bude infekcija)
  • Aspirinska astma
  • Astma na napor
  • Profesionalna astma

KAKO SE IZBEGAVA NAPAD ASTME?

Osim izbegavanja alergena, savetuje se prestanak pušenja, uvođenje ribe u ishranu, redovno vakcinisanje protiv gripa, blagovremena terapija infekcija gornjih i donjih disajnih puteva i redovna primena terapije tj. pumpica za dugotrajnu kontrolu bolesti.

Pušenje pogoršava stanje kod obolelih od alergijske astme, jer menja strukturu bronhijalnog stabla i pogoršava preosetljivost i zapaljenje. Kod osoba alergičnih na duvan, pogoršava alergijsku reakciju.

DA LI ASTMATIČARI MOGU DA SE BAVE SPORTOM? KOJIM?

Osobe sa dobro regulisanom astmom tj. oni koji redovno koriste propisanu terapiju pumpicama mogu da žive normalno i mogu se baviti praktično svim sportovima. Idealni su oni sportovi koji nisu vezani za prostorije u kojima ima alergena. Neki od vrhunskih svetskih i naših sportista imaju bronhijalnu astmu.

Napad astme može da izazove izloženost alergenima (cvetanje ambrozije, izloženost grinjama…), stres, infekcija, napor, uzimanje određenih lekova, promene vremena, izloženost aerozagađenju.

DA LI JE ASTMA NASLEDNA BOLEST?

Nasleđuje se sklonost ka bronhijalnoj astmi. Ako je jedan od roditelja alergičan na tzv. inhalacione alergene, postoji verovatnoća od 30 – 50% da dete oboli od bronhijalne astme. Ako su oba roditelja alergični, deca oboljevaju od bronhijalne astme sa verovatnoćom od 80%.